Ugovor o delu u 2026: porez, doprinosi i primer obračuna
Ugovor o delu je jedan od najčešćih načina da firma angažuje spoljnog saradnika za konkretan posao, a da pritom ne zasniva radni odnos. Zbog toga se pitanje ugovor o delu porez i doprinosi postavlja gotovo svakodnevno, i to sa obe strane: isplatilac želi da zna koliko ga angažovanje košta, a primalac koliko će zaista dobiti na račun. U ovom vodiču objašnjavamo kako izgleda obračun ugovora o delu u 2026. godini, ko podnosi prijavu i plaća obaveze, i kroz primer pokazujemo put od bruto naknade do neto isplate.
Šta je ugovor o delu i kada sme da se koristi
Ugovor o delu je uređen Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima. Njime se izvršilac obavezuje da obavi određeni posao, na primer izradu, popravku ili preradu neke stvari, ili da samostalno izvrši fizički ili intelektualni rad. Ključna reč je „određeni posao“: ugovor o delu se zaključuje za rezultat, a ne za stalno obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca. Zakon o radu traži da se zaključi u pisanoj formi.
Upravo tu je najveća zamka. Ako se ugovorom o delu pokriva posao koji je deo redovne delatnosti firme, i ako izvršilac radi po radnom vremenu, na opremi i pod nadzorom isplatioca, inspekcija rada i Poreska uprava mogu takav odnos tretirati kao prikriveni radni odnos. Posledica je naknadni obračun poreza i doprinosa kao na zaradu, uz kamatu. O tome šta radni odnos donosi poslodavcu pisali smo u tekstu o obavezama pri zapošljavanju prvog radnika.
Porez i doprinosi na ugovor o delu u 2026
Naknada po ugovoru o delu oporezuje se kao drugi prihod, po Zakonu o porezu na dohodak građana. Obračun ima tri koraka.
- Normirani troškovi. Od ugovorene bruto naknade oduzima se 20% normiranih troškova. Ostatak, odnosno 80% bruto iznosa, čini poresku osnovicu.
- Porez na drugi prihod. Na osnovicu se primenjuje stopa od 20%.
- Doprinosi. Na istu osnovicu obračunava se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 24%. Doprinos za zdravstveno osiguranje od 10,3% plaća se samo ako primalac nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu, na primer ako nije zaposlen, nije penzioner i nije osiguran preko člana porodice.
| Stavka | Stopa | Osnovica |
|---|---|---|
| Normirani troškovi | 20% | Bruto naknada |
| Porez na drugi prihod | 20% | Bruto umanjen za 20% |
| Doprinos za PIO | 24% | Bruto umanjen za 20% |
| Doprinos za zdravstvo | 10,3% | Bruto umanjen za 20%, samo ako lice nije osigurano po drugom osnovu |
Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti se na ugovor o delu ne plaća. Sve obaveze idu na teret primaoca, odnosno odbijaju se od ugovorene bruto naknade. Isplatiocu je zato ukupan trošak jednak bruto iznosu iz ugovora. Stope su propisane zakonom i mogu se menjati, pa pre svakog obračuna proverite važeće iznose na sajtu Poreske uprave.
Ko obračunava i prijavljuje: isplatilac ili primalac
Odgovor zavisi od toga ko je isplatilac.
Isplatilac je pravno lice ili preduzetnik
Kada naknadu isplaćuje firma ili preduzetnik, oni su poreski platac. Pre isplate podnose poresku prijavu PPP-PD preko portala ePorezi, dobijaju broj odobrenja za plaćanje (BOP), plaćaju porez i doprinose, a primaocu uplaćuju neto iznos. Primalac u ovom slučaju ne mora ništa da prijavljuje. Njegova jedina obaveza je da isplatiocu tačno kaže da li je osiguran po drugom osnovu, jer od toga zavisi da li se obračunava zdravstvo.
Isplatilac je fizičko lice
Ako posao naručuje fizičko lice koje nije preduzetnik, na primer komšija koji plaća izradu nameštaja, isplatilac nema mogućnost da podnese PPP-PD. Tada primalac sam obračunava porez i doprinose samooporezivanjem i podnosi prijavu PP OPO u roku od 30 dana od dana kada je naknada primljena. U istom roku plaća i obaveze.
Isplatilac je iz inostranstva
Isto pravilo važi kada naknadu isplaćuje strana firma ili strano fizičko lice. Primalac je dužan da sam prijavi prihod preko PP OPO. Frilenseri sa stalnim stranim klijentima najčešće biraju jedan od dva modela samooporezivanja za frilensere umesto klasičnog ugovora o delu, a razlike smo objasnili u vodiču o oporezivanju frilensera u 2026.
Primer obračuna: bruto naknada 100.000 dinara
Firma angažuje dizajnera da izradi vizuelni identitet i ugovara bruto naknadu od 100.000 dinara. Pogledajmo dve varijante.
| Stavka | Osiguran po drugom osnovu | Nije osiguran |
|---|---|---|
| Bruto naknada | 100.000 | 100.000 |
| Normirani troškovi (20%) | 20.000 | 20.000 |
| Osnovica | 80.000 | 80.000 |
| Porez (20%) | 16.000 | 16.000 |
| Doprinos za PIO (24%) | 19.200 | 19.200 |
| Doprinos za zdravstvo (10,3%) | 0 | 8.240 |
| Neto za isplatu | 64.800 | 56.560 |
| Ukupan trošak isplatioca | 100.000 | 100.000 |
Kada je izvršilac zaposlen negde drugde, od 100.000 dinara bruto dobija 64.800 dinara neto, a država 35.200 dinara. Ako nije osiguran, neto pada na 56.560 dinara.
Obračun od neto ka bruto
U praksi se strane često dogovore oko neto iznosa, pa isplatilac mora da izračuna bruto. Koeficijent za lice osigurano po drugom osnovu je 0,648, a za lice koje nije osigurano 0,5656. Ako ste ugovorili 50.000 dinara neto sa osobom koja nije osigurana, bruto iznosi 50.000 podeljeno sa 0,5656, što je približno 88.402 dinara. Toliko iznosi i vaš ukupan trošak.
Iznosi u primeru su zaokruženi. Poreska prijava se popunjava sa tačnim decimalama, pa je uvek bolje da obračun radi knjigovođa u okviru redovnog knjigovodstva.
Ugovor o delu u poređenju sa radnim odnosom
Na prvi pogled ugovor o delu deluje skuplje za primaoca, jer se od bruto iznosa odbija više od trećine. Ipak, za isplatioca je jednostavniji: nema doprinosa na teret poslodavca, nema godišnjeg odmora, otkaznog roka ni obaveze isplate minimalne zarade. Za primaoca je važno da se staž po osnovu ugovora o delu računa srazmerno uplaćenom doprinosu za PIO, a da naknada ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana. Ako imate više izvora prihoda, proverite da li ćete preći prag za godišnji porez.
Najčešće greške
- Ugovor o delu se koristi za poslove iz redovne delatnosti firme, mesecima, sa istim licem, što ga čini prikrivenim radnim odnosom.
- Isplatilac ne proveri status osiguranja primaoca, pa pogrešno obračuna ili izostavi zdravstveni doprinos.
- Primalac koji radi za fizičko lice ili stranog naručioca ne podnese PP OPO u roku od 30 dana.
- U ugovoru nije jasno navedeno da li je naknada bruto ili neto, što posle vodi u spor.
- Prihod po ugovoru o delu se zaboravi pri izradi prijave za godišnji porez na dohodak.
- Ugovor nije zaključen u pisanoj formi ili ne opisuje konkretan rezultat posla.
Česta pitanja
Da li penzioner plaća doprinose na ugovor o delu?
Da. Doprinos za PIO od 24% obračunava se i penzionerima. Zdravstveni doprinos se ne plaća, jer je penzioner osiguran po tom osnovu. Porez od 20% na osnovicu plaća se u svakom slučaju.
Može li se ugovor o delu zaključiti sa sopstvenim zaposlenim?
Može, ali samo za posao koji je van opisa njegovog radnog mesta i van redovne delatnosti poslodavca. Ako se radi o istim poslovima, naknada se tretira kao zarada.
Šta ako je izvršilac paušalac ili preduzetnik?
Onda se ne zaključuje ugovor o delu, već ugovor o pružanju usluga. Preduzetnik izdaje fakturu i sam plaća svoje poreze. Ako je saradnja dugotrajna i sa jednim naručiocem, vodite računa o testu samostalnosti.
Da li naknada po ugovoru o delu ulazi u godišnji porez?
Da. Neto naknada, umanjena za plaćene poreze i doprinose, sabira se sa ostalim prihodima. Ako ukupan dohodak pređe zakonski prag, podnosi se godišnja prijava do 15. maja naredne godine.
Kako NOTA GROUP može da pomogne
Ako redovno angažujete saradnike po ugovoru o delu, ili ste primalac koji sam mora da podnese PP OPO, možemo da uradimo obračun, pripremimo i podnesemo poresku prijavu i proverimo da li vaš ugovor nosi rizik prikrivenog radnog odnosa. Zakažite konsultacije i rešite obračun bez nagađanja.
