Paušalac iz radnog odnosa: porezi, doprinosi i prava poslodavca
Možete li da otvorite firmu dok ste zaposleni? Da. Paušalac iz radnog odnosa je uobičajena situacija u Srbiji: zaposleni ste na neodređeno, a uz posao radite za strane klijente, držite obuke ili razvijate sopstveni projekat, pa registrujete preduzetničku radnju i birate paušalno oporezivanje. Zakon o radu to ne zabranjuje, saglasnost poslodavca je potrebna samo ako ugovor o radu sadrži klauzulu zabrane konkurencije, a poreski gledano plaćate manje nego običan paušalac, jer preko radnje idu samo porez i doprinos za PIO. U ovom tekstu prolazimo kroz pravnu stranu, obaveze prema poslodavcu, obračun, rizik testa samostalnosti i situacije u kojima se ovaj model isplati.
Da li zaposleni sme da otvori preduzetničku radnju
Za zaposlene u privatnom sektoru ne postoji zakonska zabrana. Zakon o radu ne traži saglasnost poslodavca za registraciju preduzetnika, niti obavezu da ga o tome obavestite, osim ako je to ugovoreno. Registracija u APR prolazi na isti način kao za bilo koga drugog, uz naknadu od 2.500 dinara i rešenje za jedan do tri radna dana.
Izuzetak su zaposleni u javnom sektoru. Zakon o državnim službenicima zabranjuje državnom službeniku da bude osnivač privrednog društva ili da se bavi preduzetništvom, a za dodatni rad traži pismenu saglasnost rukovodioca. Slična ograničenja imaju zaposleni u lokalnoj samoupravi, javnim službama i javnim preduzećima, pa pre registracije proverite propis koji važi za vaše radno mesto.
Šta poslodavac sme da traži
Klauzula zabrane konkurencije
Prema članu 161 Zakona o radu, ugovorom o radu mogu se utvrditi poslovi koje zaposleni ne sme da radi u svoje ime i za svoj račun, ni za drugo lice, bez saglasnosti poslodavca. Klauzula važi samo za poslove koji su u njoj navedeni i samo na teritoriji koja je u njoj određena. Ako vaš ugovor sadrži takvu klauzulu i radnja bi radila iste poslove, tražite pismenu saglasnost pre registracije. Kršenje klauzule je opravdan razlog za otkaz i osnov za naknadu štete.
Zabrana konkurencije posle prestanka radnog odnosa
Član 162 dozvoljava da se ugovori zabrana konkurencije i posle prestanka radnog odnosa, najduže dve godine, ali samo ako se poslodavac obavezao da za to plati naknadu. Bez ugovorene i isplaćene naknade klauzula ne proizvodi dejstvo.
Šta poslodavac ne sme
Poslodavac ne može da vam zabrani registraciju radnje ako ugovor o radu to ne predviđa, ne može da traži uvid u vaše fakture i klijente izvan onoga što klauzula pokriva, i ne može da vam da otkaz samo zato što imate radnju. Sme da traži da radno vreme, oprema i poslovne tajne poslodavca ostanu netaknuti, i tu su granice jasne: posao za radnju obavljate izvan radnog vremena, na svojoj opremi i bez korišćenja poverljivih podataka.
Porez i doprinosi paušalca iz radnog odnosa
Kao zaposleni, već ste osigurani po osnovu radnog odnosa: poslodavac za vas plaća doprinose za PIO, zdravstvo i nezaposlenost na platu. Zakon o doprinosima zato preduzetniku koji je osiguran po drugom osnovu propisuje samo doprinos za PIO na paušalnu osnovicu, dok se zdravstvo i osiguranje od nezaposlenosti ne plaćaju drugi put. Porez na prihod od samostalne delatnosti od 10% plaća se u svakom slučaju.
| Obaveza | Običan paušalac | Paušalac iz radnog odnosa |
|---|---|---|
| Porez 10% | plaća | plaća |
| PIO 24% | plaća | plaća |
| Zdravstvo 10,3% | plaća | ne plaća |
| Nezaposlenost 0,75% | plaća | ne plaća |
| Ukupno na osnovicu | 45,05% | 34% |
Primer
Primer je ilustrativan, jer osnovicu utvrđuje Poreska uprava rešenjem. Ako je paušalno utvrđen prihod 80.000 dinara mesečno, običan paušalac plaća 36.040 dinara (10% + 24% + 10,3% + 0,75%). Paušalac iz radnog odnosa plaća 8.000 dinara poreza i 19.200 dinara doprinosa za PIO, ukupno 27.200 dinara. U godini registracije osnovica je umanjena za 50%, pa bi u istom primeru mesečna obaveza bila 13.600 dinara. Kako se osnovica formira, objasnili smo u vodiču kroz paušalni režim.
Plata iz radnog odnosa ne ulazi u limit od 6.000.000 dinara; on se odnosi samo na promet radnje. Zarada i paušalni prihod zajedno ulaze u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, pa ako imate visoku platu, proverite da li prelazite neoporezivi iznos.
Kako Poreska uprava zna da ste zaposleni
U registracionoj prijavi APR navodite osnov osiguranja „zaposlenje kod drugog poslodavca“, i Poreska uprava u rešenju utvrđuje samo porez i PIO. Ako se zaposlite ili vam radni odnos prestane dok radnja posluje, podnosite prijavu PPDG-1R preko portala ePorezi u roku od 15 dana od promene. Ko to propusti, plaća pogrešan iznos i posle dobija razliku sa kamatom, ili gubi umanjenje za period kada je bio zaposlen.
Rizik testa samostalnosti
Najveći rizik za paušalca iz radnog odnosa nastaje kada radnja fakturiše sopstvenom poslodavcu ili s njim povezanom licu, ili kada jedan klijent čini gotovo sav prihod. Test samostalnosti ima devet kriterijuma; ako je ispunjeno najmanje pet prema istom nalogodavcu, prihod od tog nalogodavca oporezuje se kao drugi prihod, po stopi od 20% bez normiranih troškova, uz doprinos za PIO od 24%. Kriterijumi poput rada u prostorijama nalogodavca, na njegovoj opremi, po njegovom radnom vremenu i sa više od 70% prihoda od jednog klijenta lako se ispune upravo kod ljudi koji deo posla kod poslodavca prebace na radnju. Detaljno smo ih opisali u tekstu o testu samostalnosti.
Drugi rizik je inspekcija rada. Ako poslodavac smanji platu i razliku plaća preko radnje, reč je o prikrivenom radnom odnosu, sa posledicama za obe strane. Radnja uz posao ima smisla kada su klijenti stvarno različiti od poslodavca.
Kada se isplati, a kada ne
- Isplati se kada imate redovne prihode od stranih ili domaćih klijenata koji nisu vaš poslodavac, kada je mesečni prihod radnje osetno veći od paušalne obaveze i kada želite da testirate biznis pre napuštanja posla.
- Ne isplati se kada je prihod povremen i mali, jer paušal dospeva svakog meseca bez obzira na promet. Za povremene honorare često je jeftiniji ugovor o delu ili samooporezivanje, o čemu pišemo u tekstu o oporezivanju frilensera.
- Ne dolazi u obzir kada bi jedini klijent bio poslodavac ili kada ste državni službenik.
Najčešće greške
- Registracija radnje uprkos klauzuli zabrane konkurencije, bez saglasnosti poslodavca.
- Nenavođenje zaposlenja kao osnova osiguranja, pa plaćanje punih doprinosa bez potrebe.
- Propuštanje prijave PPDG-1R posle otkaza ili novog zaposlenja.
- Fakturisanje poslodavcu preko radnje, što otvara test samostalnosti i pitanje prikrivenog radnog odnosa.
- Rad za radnju u radno vreme i na opremi poslodavca.
- Zaboravljanje da paušal dospeva i u mesecima bez prometa.
Česta pitanja
Da li moram da obavestim poslodavca da imam radnju?
Zakon o radu to ne traži, osim ako vaš ugovor o radu ili opšti akt poslodavca predviđa obavezu obaveštavanja ili saglasnost. Pročitajte ugovor pre registracije; u sumnji je bolje tražiti pismenu saglasnost.
Da li paušalac iz radnog odnosa ima manju osnovicu?
Osnovica je ista, ali na nju plaćate samo porez od 10% i PIO od 24%, ukupno 34% umesto 45,05%. Na osnovicu od 80.000 dinara to je 27.200 umesto 36.040 dinara mesečno.
Šta se dešava kada dobijem otkaz?
U roku od 15 dana podnosite PPDG-1R, Poreska uprava donosi novo rešenje i od tada preko radnje plaćate i zdravstvo i nezaposlenost, jer vam radnja postaje jedini osnov osiguranja.
Mogu li da imam radnju i budem zaposlen na nepuno radno vreme?
Možete. Osiguranje po osnovu radnog odnosa važi bez obzira na to da li radite puno ili nepuno radno vreme, pa i tada preko radnje plaćate samo porez i PIO.
Kako NOTA GROUP može da pomogne
Pregledamo vaš ugovor o radu, proverimo klauzule i test samostalnosti, registrujemo radnju sa pravim osnovom osiguranja i preuzmemo poresko sanduče. Zakažite konsultacije ili pogledajte računovodstvene usluge za paušalce.
